Hokus-pokus, čara bara, trljaj oči kol’ko hoćeš, al’ kemija ne vara. U vreći mame Jelene samo obične stvari, no kap ovog, kap onog i iskemijale se neke misteriozne tvari. Čas se prozirna voda doima kristalno jasno, čas šarena duga što iz čaša izranja izgleda prekrasno. Šareno-slasne bombončiće teška srca smo na tanjur poredali, silno se obradovali kada smo na kraju njima brk omastili. Balone smo puhali i puhali, već i mala pluća umorili, a balone ne napuhali. U pomoć domišljata kemija priskočila pa naredila: u bocu malo tekućine odliti i prstohvat čarobnog praška dodati. E voila! Šuć i muć, mješavina u boci ko’ nemirno more podivljala i naše balone oživjela.